Kroz prozor čujem kako tete propitkuju prvašiće koji se vraćaju kući nakon prvog dana u školi... Čujem Petru i viknem joj s prozora da sačeka, da ću je slikat.
- A zašto? - pita Petra
- Za televiziju! - vičem.
- Dobro, kad je za televiziju. - pomirljivo prihvaća Petra.
- Mogu li i ja kad je za televiziju? - nudi se i Ivor.
- Naravno da možeš. - zaključujem nagovaranje.
Nisam htio riskirati pa reći da je za blog. Ne'š ti firme! :)
Mama Mare naprasno je prekinula naš razgovor "za televiziju", ali nema veze, ionako smo bili gotovi. A mame imaju prednost, treba zagrliti svoju prvašicu.
Mama Mare naprasno je prekinula naš razgovor "za televiziju", ali nema veze, ionako smo bili gotovi. A mame imaju prednost, treba zagrliti svoju prvašicu.
Nema komentara
Objavi komentar